Menadžer rudnika „Čukaru Peki” kaže da proces proizvodnje u postrojenju za preradu minerala koristi vodeću svetsku tehnologiju

Bor – Onima koji nisu imali prilike da posete najmlađi rudnik u Srbiji borski „Čukaru Peki” ne mogu ni da pretpostave da on može da bude zelen. Naviknuti na sliku da je oko rudnog okna blato, zemlja, da nema rastinja, da je slabo osvetljenje, da su prisutni ostaci uglja ili neke druge rude, da je vazduh mahom zagađen... zaista će se iznenaditi kada vide da oko ovog rudnika raste cveće, drveće, da lavande mirišu svuda unaokolo i da puca pogled na nepregledne zelene pašnjake. U planu je da se uskoro celom dužinom naprave i veštačka jezera. Upravo se u to uverila grupa novinara koja je obišla rudnik i videla da ni okolina, ni sam rudnik pod zemljom ne moraju da liče na onaj iz filma „Petrijin venac” koji je sniman u najstarijem rudniku mrkog uglja „Senski rudnici”.

Iz kompanije „Ciđin majning” navode da je „Čukaru Peki” prvi zeleni rudnik u Srbiji i na Balkanu koji je potpuno ekološki čist. Bez emisija štetnih gasova, otpadnih voda…

Onaj ko ne zna da se ispod zemlje nalazi rudnik teško da može to i da pretpostavi. Još manje bi očekivao da na dubini većoj od 600 metara na koliko su se liftom novinari spuštali oko tri i po minuta kineski i srpski rudari zajedno jedu lubenicu.

Upravo odatle svakodnevno izlazi i bakar i zlato. I to u dosta izdašnim količina. Dobija se oko dva do četiri grama zlata i oko tri do pet odsto bakra. Ako se vrati film unazad u vreme dok „Ciđin” nije došao u Bor, te količine su bile oko šet puta manje. Iako ne žele da spekulišu koji su razlozi za to, naglašavaju da svakako treba imati u vidu da je ovo mlad rudnik, da je tehnologija prerede 90 odsto automatizovana.

Prema rečima generalnog direktora Jong Čena, želja kompanije je da rudnik „Čukaru Peki” postane primer u Evropi i svetu. „Hoćemo da nam rudnik bude u formi parka i bašte. Da se svake godine menja jer će se saditi različite biljke i kulture. U menadžmentu radi 110 Kineza, ali je tendencija da se taj broj smanjuje, a da se daje šansa građanima iz Srbije”, naveo je Čen.

Dalibor Stojadinović, menadžer rudnika „Čukaru Peki” kaže da proces proizvodnje u postrojenju za preradu minerala takođe koristi vodeću svetsku tehnologiju. Veći deo, odnosno 90 odsto jalovine, koja ostaje kao nusproizvod nakon izvlačenja bakra, upotrebljava se za pastu kojom se zalivaju okna rudnika. Na taj način sprečava se uleganje tla i površina rudnika ostaje obradiva na kojoj je moguće saditi nisko i visoko rastinje. Zagađenje je nulto jer se koriste najsavremenije tehnologije i mašine.

– Iskopana ruda transportuje se na drobljenje i mlevenje i dobija se koncentrat bakra i zlata. Dnevna proizvodnja je oko 10.000 tona. U smeni radi od 250 do 300 rudara, a rudnik posluje bez prestanka u tri smene. Ima i žena koje silaze u okno i rade na rudarskim merenjima – objašnjava Stojadinović.

U ovom času, dodaje, nemaju još regulisano pitanje beneficiranog radnog staža, ali se to razmatra. Prosek starosti zaposlenih je oko 40 godina.

Branko Rakočević, pomoćnik generalnog direktora „Ciđin majninga”, napominje da je ova kompanija izvoznik broj jedan drugu godinu zaredom i da je dobit u prva dva kvartala 2023. u odnosu na isti period prošle godine, već premašen.

– Imamo stabilno tržište. Izvozimo u Kanadu, Španiju, Koreju, Brazil. Kada je reč o ceni bakra koji je, inače, berzanska roba iako je pala, mi i dalje imamo stabilnu i proizvodnju i izvoz, kaže Rakočević.

Novinari koji su sišli u rudnik shvatili su da je to kao grad u gradu. Ogromni tuneli kojima voze terenska vozila (džipovi) kada god je to potrebno upozoravaju crvenom zastavicom da teren u tom času nije za obilazak. Ventilacija, iako se nigde ne vidi golim okom, radi besprekorno pa je na spoljna 33 stepena koliko je tog dana izmereno u Boru, u dubini rudnika bilo više nego prijatno. Gostoprimstvo je išlo dotle da su nam osim hladne lubenice, ponudili i kafu, a u vazduhu se na toj dubini, dakle ispod 600 metara, nije osetilo ništa neprijatno. Uočljivo je da su svuda postavljene kamera i da mlada Kineskinja koja sedi na ulazu u rudno okno u svakom času ima pregled gde se ko nalazi.

„Ciđin majning” u svom sastavu ima i laboratoriju gde se u tri smene više puta u toku dana proverava kvalitet rude, a eksploatacija je predviđena u narednih 15 godina.

Source： Политика